NASLOVNA        ISTORIJA        KARTA      ŠKOLA                  B    A    D   N J    E    V    A    C

  Pogled: ↓

 a  KTu eL N o

  P E J S A Z I  1

 PEJSAZI   2

 PO  S E L U

HRONOLOGIJA

  BADNJI  DAN 

  
  dvoriste   

     folklorci   

 
Petrovdan  

SKLONOSTI

 A R H I V A

Arh: Poplava

 
SITUACIJE:

 SLUZBE  I...

   H  O  B  Y     

playStation
sport muzika
  u    J  U  L   u
dj a v o
minga


  Drugi predeli:
lepi Placevi
   guca selo
      
magla    

 TRADICIJA

fotoNaslovna

pišite nam

 

Design Rici
brojac poseta


Б
  А   Д   Њ   Е   В   А   Ц

[ Badnjevac latinica ]
 

[ из књиге Насеља и порекло становништва ]
[
сарадника Академије      Т   Радивојевића      ]

    Бадњевац је на обема странама реке Лепенице и железничке пруге која води из Лапова у Крагујевац. Идући Крагујевцу на десној су страни реке и пруге Горњи и Доњи, а на левој Миљковски Крај.
    Куће Горњега Краја су на странама брда Џебеља и Голишта с обеју страна потока Бачевара. Доњи Крај је на двема косама од којих једна дели воде потоцима Бачевару и Павлишу, а друга чини развође између овог другог и Смрдана. Један део кућа Доњега Краја, т. зв. Савићка Мала, простире се по брду Брдацима. Неколико кућа (црква, школа, општинска судница, железничка станица и једна механа) Горњег Краја спуштено је у саму раван лепеничке долине. Миљковски Крај је по странама брда Шупљаје.
    Лепеница је приликом великих поплава врло опасна, јер за ноћ набуја, потопи сву раван и уништи све пољске усеве. Тада се прекида саобраћај између сеоских домова на њеним супротним странама. Горњем Крају наноси доста штете и поток Бачевар. Павлиш, лева и Рогачки Поток, десна притока лепеничка, не изливају се никад из својих корита, те не плаве поља сеоска.
Сељани подмирују потребу у води највећем делом из копаних ђермова, а мањим с извора и чесама. У Бадњевцу има око 90 ђермова, и то: 66 ручних с котлајком или кофом, 20 на вретено, 6 на прекретушку и 4 на точак. Међу изворима истичу се својом јачином: Чесма, Стублина и Слатина у Горњем Крају. Чесма је у равници, под брдом. Озидана је од камена, тече на две луле и најјача је жива вода у целом селу. Стублина и Слатина такође су озидане. Рогачки и Нешићки Бунар у Миљковском Крају незнатнији су.
    Бадњевачка су поља у селу између појединих крајева и ван села иза кућа, најдаље до час и четврт хода. Места на којима су њиве, ливаде и омањи забрани називају се: Андрејина Јаруга, Бадњевак, Бара, Бачево, Бело Гробље. Брана, Брдњак, Брдо, Бунар, Виногради, Витош, Гај, Главица, Голиш, Голишић, Дрењак, Зовар, Јабучар, Јаругар, Јасењар, Камениш, Карлица, Кључ, Кнежевац, Коњевац, Коса, Кречане, Криваја, Крушак, Крчевина, Лепеница, Ливаде, Луг, Љубисавац, Обзовар, Обгорела Пољана, Павлиш, Павлово Поље, Павлов Поток, Пекина Јаруга, Пољана, Поље, Равниш, Равниште, Радивојева Јаруга, Раљевац, Река, Рибник, Рогац, Селско Брдо, Слатина, Смрдан, Становиште, Станојева Јаруга, Стари Виногради, Стублина, Супиште, Ћуприја, Царина, Церјак, Чаир, Честа, Чолин Поток, Џездиљак, Џездиље, Широке Ливаде, Шумари и Шупљаја. — Шума је поглавито на Шупљаји. Под њивама је у Бадњевцу простор од 1374 ха., под ливадама 360 ха., а на шуме и утрине долази 230 хектара (овде су урачуната и 4 ха. сеоске шуме с утринама на Голишу1). Цео хатар захвата површину од 1964 хектара, а само зиратно земљиште 1734 ха. Од ове је земље у другом зиратном реду 950 ха., у трећем 766 ха., у четвртом 10 ха. и у петом 8 ха. Шума је међутим у другом (186 ха.) и трећем (44 ха.) шумском реду.
Бадњевчани имају својих земаља у хатарима Сипића, Никшића, Великог и Малог Крчмара. У бадњевачком пак
хатару имају нешто поља само Сипићани и Крчмарци.
    Бадњевац је разбијен у два дела (на супротним странама Лепенице), а три краја од којих Горњи неосетно прелази у Доњи. У њему је појам краја шири од појма махале, која у ствари означава род. Горњи Крај има две махале: Братковићку  (Братковиће) и Младеновићку (Младеновиће); а Доњи пет: Савићку (Савиће), Петровићку (Петровиће), Антонијевићку (Антонијевиће), Бабићку (Бабиће) и Балтићку (Балтиће). Осим тога у Доњем Крају имају груписане куће још и: Маркићевићи, Јеличићи, Јовановићи и Стевановићи. У селу је 1903 године било 39 родова са 278 домова, у којима је крајем 1900 године било 1674 становника. Године 1910 Бадњевац је имао 332 куће са 1880 душа, а крајем јауара 1921 године у њему су живеле 1624 душе.
    О постанку сеоског имена постоји оваква прича. Кад је село већ основано, освануше једног дана у пољу између Бадњевца и Жировнице неки „Бугари" из села Раковице и Влаовића у Бугарској. Оснивачи се изненадише њиховим доласком, наљутише што су ови заузели најбољу питомину, те одлучише, да их одатле силом растерају. Ради тога отидоше кнезу Цукићу и запиташе га за савет, шта да раде с непознатим дошљацима. Он им рече, да их не дирају до Божића. док не виде које су вере. Ако су хришћани, нека их оставе где су; ако нису, нека их растерају и спале. Кад би на Бадњи дан, „Бугари" однесоше сваки у своју колибу сламе и бадњак. Ово је јако обрадовало осниваче Бадњевца, те оставише дошљаке на миру, а поља која су ови заузели назваше Бадњеваком. Доцније се спријатељише и договорише, да се досељеници преселе у подножје Шупљаје, а поља у равни поделише сразмерно броју домова. По имену тога поља назваше они своје заједничко село Бадњевац.
    Имена сеоских крајева на левој страни Лепенице дата су по њиховом положају на реци, а крај на десној страни речној  добио је назив најјачег рода у њему. Миљковски Крај зове се друкчије Бугарски, Шоповски и Торлачки Крај. Бадњевац је основан почетком XVIII века и спада у насеља чији се постанак своди на Прву сеобу нашег народа извршену под патријархом  Арсенијем III Црнојевићем. Он се први пут помиње код Лангера, 1729 године, међу хајдучким селима као Patnievatz[1]), а у нашој литератури најпре у Вуковој „Даници" 1827 године[2]), у којој је објављен резултат .пописа .села, кућа, пореских — ожењених и арачких лица у Србији 1822 године. Тај је списак објавио и Пирх у опису свога пута по Србији у 1829 године[3]). Код Вука је име правилно записано, а код Пирха стоји Badnjewatz. Међутим треба поменути, да је Бадњевац унесен у сва три пописа која су извршена у Србији крајем прве четвртине XIX века, и то: у Уписник домова, глава пореских и арачких у пашилуку београдском 1818 године[4]); у Назначение села, домова, ожењених глава и арача у пашалаку београдском 1819 године[5]); и у Пописник села, кућа, пореских — ожењених и арачких лица 1822 године[6]). У првом (Гавриловићевом) Речнику места наше земље од 1846 године  ово је село  забележено  као БаднЪвацтЪ[7]); а тако исто у Карађорђевом Деловодном протоколу од 1813 године[8]).
Од карата које су изишле до 1853 год закључно, Бадњевац је унесен у пет, и то: у Ридлову која је изишла 1810 год као
Batinievacz[9]), у Лапиеву од 1822 год као Balnevatz[10]), у Фридову од 1829 год као Batnievavacz[11]), у Руску од 10 врста из 1831 год као РадневацЪ[12]) и у карту Ј. Бугарског од 1845 године као БаднЪбац). [13]
    Али иако је Бадњевац тако ранога датума, он изузетно није постао од збегова, већ су се његови оснивачи доселилн овамо из Ресника и заузели дотле незаузето земљиште, да не би и даље били на ударцу Турцима. Ти су оснивачки родови: Бабићи, Божићи, Балтићи, Маријићи, Петровићи (Ђорђевци) и Савићи. Сви су они дошли с Косова у Ресник, а око половине XVIII века преселили су се у Бадњевац. Од њих има данас 71 кућа, т. ј. четвртина од укупног броја.
    Горњи и Доњи Крај сеоски засновани су у исто време, кад су дошли оснивачки родови; а Миљковски доцније, т. ј. пред крај XVIII века (пре 110 година). Овај последњи постао је на новој крчевини[14]). Он је доцније помештен на данашње место због потребе у земљи за обрађивање8).
    Бадњевац је у подједнакој мери растао рађањем и новим досељавањем, које још и сада траје. За време Кочине крајине он је добио 12 родова (сада 144 дома), у доба Првог. устанка 6 родова (36 кућа), а после 1815 године 15 родова (27 домова).
    Сеоско је становништво пореклом из 13 области. Највећи је број родова досељен из Бугарске (14 родова са 150 кућа); па с Косова (8 родова 70 домова). Из разних лепеничких насеља дошле је овамо 6 родова (са 8 кућа), а из Осанице 2 рода (са 5 домова). По један род дале су Бадњевцу ове области: Колашин (15 кућа), Маћедонија (8 домова), Дрина (7 кућа), непосредни леви слив Велике Мораве (7 домова), Срем (3 куће), Стара Србија (2 дома), Белица (1 кућу), Црна Гора (1 дом) и непосредни десни слив Велике Мораве (1 кућу).
Скоро 2/
3 сеоских родова (24 рода са 251 домом) добегле су испред турских и арнаутских насиља. Остали су дошли: као уљези (7 родова са 9 кућа), у питомину (4 рода са 13 домова) као слуге (3 рода са 4 куће) и као занатлије (1 род 1 дом).
    Старине су у Бадњевцу из средњевековног српског доба. Ту спадају: Бело Гробље на Каменишу, које је добило име по белим каменовима, који су овде до скора налажени; Гробљишта у Голишићу, у Миљковском Крају; Црквина на Шупљаји на десној и Црквина на Бачеву на левој страни реке Лепенице; Џидовско Гробље на Голишу и Џидовско Гробље у Коњевцу1). Али су у равни лепеничке долине налажене раније читаве гомиле каменог оруђа из преисторијског доба2).
Данашње је сеоско гробље на Голишу. Старије је било у низини поред Лепенице, у пољу Бадњеваку.
Сеоска црква[
20] спада међу најлепше по селима у Србији. У њеној порти је велики трпезар, под којим може стати око 200 људи.
Сеоска је слава недеља пред Духове, а преслава су Младенци[15]).

Извор:  НАСЕЉА У ЛЕПЕНИЦИ
СА КАРТОМ ИСПИТИВАНЕ ОБЛАСТИ У ПРИЛОГУ
од  Т. РАДИВОЈЕВИЋА
СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА
СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК
КЊИГА
XLVII
ПРВО ОДЕЛЕЊЕ
НАСЕЉА и ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА
ОСНОВАО ЈОВАН ЦВИЈИЋ

КЊИГА 27
Уредио
    д-р Јован Ердељановић
Издање Косте Стојановића
БЕОГРАД, 1930.                                                                                                                        Текст одабрао Милан МИЛОШЕВИЋ

[1] 1) Оffical Langer: Serbien unter der Keiserlichen Regirung 1717-1739. Mittelungen der k.k. Kriegs-Archives, Band II Wien, 1889. Стр. 245.
[2] *) Вук Ст. Караџић: Географскостатистическо описаније Србије. „Даница". Забавник за годину 1827. У Бечу. Стр. 66.
[3] Otto v Pirch: Reise in Serbien im Spätherbst 1929. I-II Berlin, 1830
[4] 4) Мита Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842 године; Књ. 11. Београд, 1898. Стр. 450.
[5] Ibid стр 490
[6] Ibid str 540
[7] 7) Ј. Гавриловићг:  Ор. cit., на стр. 6.
[8] ДъловоднЪый протокол, одЪ 1812 мая до 1813 августа Кара-Ђорђа Петровића врЪовног вожда и господара народа српскогЪ, Београд 1848. Но 736 стр. 25.
[9] Riedl: Karte fon Serbiean und Bosnien, Wien 1810.
[10] Carte générale de la Turqie d Europe en XV feuilles, dessé par le chevalir Lapie 1: 860.000
[11] Karte fon Serbien, Bosnien, Turkish Croatien, Der Herzegovina und dem Lande der MOntenegriener von Fried, Wien 1829.
[12] Карта Европской Турцииб Масштаб 10 веерст 1 420000 в дюим
[13] 6) Карта Кнажества СербЈе. Издана трошкомЪ Ј. БугарскогЪ и А. Јовановића, 1:345.000. У Београду, 1845.
[14] Т Радивојевић  стр 164.
[15] Податке о сеоским родовима и о селу дали су ми: Гаја Драгојевић (90 год) Петар Марић (86) и Урош Бабић (81) сви из Бадњевца