NASLOVNA        ISTORIJA        KARTA      ŠKOLA                  B    A    D   N J    E    V    A    C

  Pogled: ↓

 a  KTu eL N o

  P E J S A Z I  1

 PEJSAZI   2

 PO  S E L U

HRONOLOGIJA

  BADNJI  DAN 

  
  dvoriste   

     folklorci   

 
Petrovdan  

SKLONOSTI

 A R H I V A

Arh: Poplava

 
SITUACIJE:

 SLUZBE  I...

   H  O  B  Y     

playStation
sport muzika
  u    J  U  L   u
dj a v o
minga


  Drugi predeli:
lepi Placevi
   guca selo
      
magla    

 TRADICIJA

fotoNaslovna

pišite nam

 

Design Rici
brojac poseta


B     Nj   E    A   C

 

[ Бадњевац ћирилица ]

 

[ iz knige  Naselja i poreklo stanovništva ]
[ saradnika Akademije    T   Radivojevića ]


   
Badnjevac je na obema stranama reke Lepenice i železničke pruge koja vodi iz Lapova u Kragujevac. Idući Kragujevcu na desnoj su strani reke i pruge Gornji i Donji, a na levoj Miljkovski Kraj.
    Kuće Gornjega Kraja su na stranama brda Džebelja i Golišta s obeju strana potoka Bačevara. Donji Kraj je na dvema kosama od kojih jedna deli vode potocima Bačevaru i Pavlišu, a druga čini razvođe između ovog drugog i Smrdana. Jedan deo kuća Donjega Kraja, t. zv. Savićka Mala, prostire se po brdu Brdnjacima. Nekoliko kuća (crkva, škola, opštinska sudnica, železnička stanica i jedna mehana) Gornjeg Kraja spušteno je u samu ravan lepeničke doline. Miljkovski Kraj je po stranama brda Šupljaje.

    Lepenica je prilikom velikih poplava vrlo opasna, jer za noć nabuja, potopi svu ravan i uništi sve poljske useve. Tada se prekida saobraćaj između seoskih domova na njenim suprotnim stranama. Gornjem Kraju nanosi dosta štete i potok Bačevar. Pavliš, leva i Rogački Potok, desna pritoka lepenička, ne izlivaju se nikad iz svojih korita, te ne plave polja seoska.

Seljani podmiruju potrebu u vodi najvećem delom iz kopanih đermova, a manjim s izvora i česama. U Badnjevcu ima oko 90 đermova, i to: 66 ručnih s kotlajkom ili kofom, 20 na vreteno, 6 na prekretušku i 4 na točak. Među izvorima ističu se svojom jačinom: Česma, Stublina i Slatina u Gornjem Kraju. Česma je u ravnici, pod brdom. Ozidana je od kamena, teče na dve lule i najjača je živa voda u celom selu. Stublina i Slatina takođe su ozidane. Rogački i Nešićki Bunar u Miljkovskom Kraju neznatniji su.

    Badnjevačka su polja u selu između pojedinih krajeva i van sela iza kuća, najdalje do čas i četvrt hoda. Mesta ia kojima su njive, livade i omanji zabrani nazivaju se: Andrejina Jaruga, Badnjevak, Bara, Bačevo, Belo Groblje. Brana, Brdnjak, Brdo, Bunar, Vinogradi, Vitoš, Gaj, Glavica, Goliš, Golišić, Drenjak, Zovar, Jabučar, Jarugar, Jasenjar, Kameniš, Karlica, Ključ, Kneževac, Konjevac, Kosa, Krečane, Krivaja, Krušak, Krčevina, Lepenica, Livade, Lug, Ljubisavac, Obzovar, Obgorela Poljana, Pavliš, Pavlovo Polje, Pavlov Potok, Pekina Jaruga, Poljana, Polje, Ravniš, Ravnište, Radivojeva Jaruga, Raljevac, Reka, Ribnik, Rogac, Selsko Brdo, Slatina, Smrdai, Stanovište, Stanojeva Jaruga, Stari Vinogradi, Stublina, Supište, Ćuprija, Carina, Cerjak, Čair, Česta, Čolin Potok, Džezdiljak, Džezdilje, Široke Livade, Šumari i Šupljaja. — Šuma je poglavito na Šupljaji. Pod njivama je u Badnjevcu prostor od 1374 ha., pod livadama 360 ha., a na šume i utrine dolazi 230 hektara (ovde su uračunata i 4 ha. seoske šume s utrinama na Golišu1). Ceo hatar zahvata površinu od 1964 hektara, a samo ziratno zemljište 1734 ha. Od ove je zemlje u drugom ziratnom redu 950 ha., u trećem 766 ha., u četvrtom 10 ha. i u petom 8 ha. Šuma je međutim u drugom (186 ha.) i trećem (44 ha.) šumskom redu.

    Badnjevčani imaju svojih zemalja u hatarima Sipića, Nikšića, Velikog i Malog Krčmara. U badnjevačkom pakhataru imaju nešto polja samo Sipićani i Krčmarci.

Badnjevac je razbijen u dva dela (na suprotnim stranama Lepenice), a tri kraja od kojih Gornji neosetno prelazi u Donji. U njemu je pojam kraja širi od pojma mahale, koja u stvari označava rod. Gornji Kraj ima dve mahale: Bratkovićku  (Bratkoviće) i Mladenovićku (Mladenoviće); a Donji pet: Savićku (Saviće), Petrovićku (Petroviće), Antonijevićku (Antonijeviće), Babićku (Babiće) i Baltićku (Baltiće). Osim toga u Donjem Kraju imaju grupisane kuće još i: Markićevići, Jeličići, Jovanovići i Stevanovići. U selu je 1903 godine bilo 39 rodova sa 278 domova, u kojima je krajem 1900 godine bilo 1674 stanovnika. Godine 1910 Badnjevac je imao 332 kuće sa 1880 duša, a krajem jauara 1921 godine u njemu su živele 1624 duše.

O postanku seoskog imena postoji ovakva priča. Kad je selo već osnovano, osvanuše jednog dana u polju između Badnjevca i Žirovnice neki „Bugari" iz sela Rakovice i Vlaovića u Bugarskoj. Osnivači se iznenadiše njihovim dolaskom, naljutiše što su ovi zauzeli najbolju pitominu, te odlučiše, da ih odatle silom rasteraju. Radi toga otidoše knezu Cukiću i zapitaše ga za savet, šta da rade s nepoznatim došljacima. On im reče, da ih ne diraju do Božića. dok ne vide koje su vere. Ako su hrišćani, neka ih ostave gde su; ako nisu, neka ih rasteraju i spale. Kad bi na Badnji dan, „Bugari" odnesoše svaki u svoju kolibu slame i badnjak. Ovo je jako obradovalo osnivače Badnjevca, te ostaviše došljake na miru, a polja koja su ovi zauzeli nazvaše Badnjevakom. Docnije se sprijateljiše i dogovoriše, da se doseljenici presele u podnožje Šupljaje, a polja u ravni podeliše srazmerno broju domova. Po imenu toga polja nazvaše oni svoje zajedničko selo Badnjevac.
Imena seoskih krajeva na levoj strani Lepenice data su po njihovom položaju na reci, a kraj na desnoj strani rečnoj  dobio je naziv najjačeg roda u njemu. Miljkovski Kraj zove se drukčije Bugarski, Šopovski i Torlački Kraj. Badnjevac je osnovan početkom
XVIII veka i spada u naselja čiji se postanak svodi na Prvu seobu našeg naroda izvršenu pod patrijarhom  Arsenijem III Crnojevićem. On se prvi put pominje kod Langera, 1729 godine, među hajdučkim selima kao
Patnievatz[1]), a u našoj literaturi najpre u Vukovoj „Danici" 1827 godine[2]), u kojoj je objavljen rezultat .popisa .sela, kuća, poreskih — oženjenih i aračkih lica u Srbiji 1822 godine. Taj je spisak objavio i Pirh u opisu svoga puta po Srbiji u 1829 godine[3]). Kod Vuka je ime pravilno zapiSano, a kod Pirha stoji Badnjewatz. Međutim treba pomenuti, da je Badnjevac unesen u sva tri popisa koja su izvršena u Srbiji krajem prve četvrtine XIX veka, i to: u Upisnik domova, glava poreskih i aračkih u paiLjluku beogradskom 1818 godine[4]); u Naznačenie sela, domova, oženjenih glava i arača u pašalaku beogradskom 1819 godine[5]); i u Popisnik sela, kuća, poreskih — oženjenih i aračkih lica 1822 godine[6]). U prvom (Gavrilovićevom) Rečniku mesta naše zemlje od 1846 todine  ovo je selo  zabeleženo  kao BadnЪvactЪ[7]); a tako isto u Karađorđevom Delovodnom protokolu od 1813 godine[8]).
Od karata koje su izišle do 1853 godine zaključno, Badnjevac je unesen u pet, i to: u Ridlovu koja je izišla 1810 godine kao
Batinievacz[9]), u Lapievu od 1822 godine kao Balnevatz[10]), u Fridovu od 1829 godine kao Batnievavacz[11]), u Rusku od 10 vrsta iz 1831 godine kao RadnevacЪ[12]) i u kartu J. Bugarskog od 1845 godine kao BadnЪbac). [13]

A    li iako je Badnjevac tako ranoga datuma, on izuzetno nije postao od zbegova, već su se njegovi osnivači doseliln ovamo iz Resnika i zauzeli dotle nezauzeto zemljište, da ne bi i dalje bili na udarcu Turcima. Ti su osnivački rodovi: Babići, Božići, Baltići, Marijići, Petrovići (Đorđevci) i Savići. Svi su oni došli s Kosova u Resnik, a oko polovine XVIII veka preselili su se u Badnjevac. Od njih ima danas 71 kuća, t. j. četvrtina od ukupnog broja.
Gornji i Donji Kraj seoski zasnovani su u isto vreme, kad su došli osnivački rodovi; a Miljkovski docnije, t. j. pred kraj
XVIII
veka (pre 110 godina). Ovaj poslednji postao je na novoj krčevini[14]). On je docnije pomešten na današnje mesto zbog potrebe u zemlji za obrađivanje8).
Badnjevac je u podjednakoj meri rastao rađanjem i novim doseljavanjem, koje još i sada traje. Za vreme Kočine krajine on je dobio 12 rodova (sada 144 doma), u doba Prvog. ustanka 6 rodova (36 kuća), a posle 1815 godine 15 rodova (27 domova).
    Seosko je stanovništvo poreklom iz 13 oblasti. Najveći je broj rodova doseljen iz Bugarske (14 rodova sa 150 kuća); pa s Kosova (8 rodova 70 domova). Iz raznih lepeničkih naselja došle je ovamo 6 rodova (sa 8 kuća), a iz Osanice 2 roda (sa 5 domova). Po jedan rod dale su Badnjevcu ove oblasti: Kolašin (15 kuća), Maćedonija (8 domova), Drina (7 kuća), neposredni levi sliv Velike Morave (7 domova), Srem (3 kuće), Stara Srbija (2 doma), Belica (1 kuću), Crna Gora (1 dom) i neposredni desni sliv Velike Morave (1 kuću). Skoro 2/z seoskih rodova (24 roda sa 251 domom) dobegle su ispred turskih i arnautskih nasilja. Ostali su došli: kao uljezi (7 rodova sa 9 kuća), u pitominu (4 roda sa 13 domova) kao sluge (3 roda sa 4 kuće) i kao zanatlije (1 rod 1 dom).
Starine su u Badnjevcu iz srednjevekovnog srpskog doba. Tu spadaju: Belo Groblje na Kamenišu, koje je dobilo ime po belim kamenovima, koji su ovde do skora nalaženi; Grobljišta u Golišiću, u Miljkovskom Kraju; Crkvina na Šupljaji na desnoj i Crkvina na Bačevu na levoj strani reke Lepenice; Džidovsko Groblje na Golišu i Džidovsko Groblje u Konjevcu
1). Ali su u ravni lepeničke doline nalažene ranije čitave gomile kamenog oruđa iz preistorijskog doba2).

Današnje je seosko groblje na Golišu. Starije je bilo u nizini pored Lepenice, u polju Badnjevaku.

Seoska crkva[20] spada među najlepše po selima u Srbiji. U njenoj porti je veliki trpezar, pod kojim može stati oko 200 ljudi.

Seoska je slava nedelja pred Duhove, a preslava su Mladenci[15]).


Izvor:
 NASELjA U LEPENICI

SA KARTOM ISPITIVANE OBLASTI U PRILOGU

od T. RADIVOJEVIĆA

SRPSKA KRALjEVSKA AKADEMIJA

SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK

KNjIGA XLVII

PRVO ODELENjE

NASELjA i POREKLO STANOVNIŠTVA

OSNOVAO JOVAN CVIJIĆ


KNjIGA 27

Uredio d-r Jovan Erdeljanović

Izdanje Koste Stojanovića

BEOGRAD, 1930.

tekst odabrao Milan Milošević       

[1] 1) Offical Langer: Serbien unter der Keiserlichen Regirung 1717-1739. Mittelungen der k.k. Kriegs-Archives, Band II Wien, 1889. Str. 245.

[2] *) Vuk St. Karadžić: Geografskostatističesko opisanije Srbije. „Danica". Zabavnik za godinu 1827. U Beču. Str. 66.

[3] Otto v Pirch: Reise in Serbien im Spätherbst 1929. I-II Berlin, 1830

[4] 4) Mita Petrović: Finansije i ustanove obnovljene Srbije do 1842 godine; Knj. 11. Beograd, 1898. Str. 450.

[5] Ibid str 490

[6] Ibid str 540

[7] 7) J. Gavrilovićg:  Or. cit., na str. 6.

[8] DъlovodnЪый protokol, odЪ 1812 maя do 1813 avgusta Kara-Đorđa Petrovića vrЪovnog vožda i gospodara naroda srpskogЪ, Beograd 1848. No 736 str. 25.

[9] Riedl: Karte fon Serbiean und Bosnien, Wien 1810.

[10] Carte générale de la Turqie d Europe en XV feuilles, dessé par le chevalir Lapie 1: 860.000

[11] Karte fon Serbien, Bosnien, Turkish Croatien, Der Herzegovina und dem Lande der MOntenegriener von Fried, Wien 1829.

[12] Karta Evropskoй Turciib Masštab 10 veerst 1 420000 v dюim

[13] 6) Karta Knažestva SerbJe. Izdana troškomЪ J. BugarskogЪ i A. Jovanovića, 1:345.000. U Beogradu, 1845.

[14] T Radivojević  str 164.

[15] Podatke o seoskim rodovima i o selu dali su mi: Gaja Dragojević (90 god) Petar Marić (86) i Uroš Babić (81) svi iz Badnjevca