NASLOVNA        ISTORIJA        KARTA      KOLA                  B    A    D   N J    E    V    A    C

  Pogled: ↓

 a  KTu eL N o

  P E J S A Z I  1

 PEJSAZI   2

 PO  S E L U

HRONOLOGIJA

  BADNJI  DAN 

  
  dvoriste   

     folklorci   

 
Petrovdan  

SKLONOSTI

 A R H I V A

Arh: Poplava

 
SITUACIJE:

 SLUZBE  I...

   H  O  B  Y     

playStation
sport muzika
  u    J  U  L   u
dj a v o
minga


  Drugi predeli:
lepi Placevi
   guca selo
      
magla    

 TRADICIJA

fotoNaslovna

piite nam

 

Design Rici
brojac poseta



        ЦРКВА У БАДЊЕВЦУ

        Насељавањем ових предела наши преци су хтели да створе село које би задовољавало све њихове потребе: културне, економске и верске. Како нису имали цркву у селу, у Доњем крају су, крај извора `Бубиш`, подигли трпезаре покривене кровином и запис. Ту су се окупљали, а можда и вршили неке верске обреде. Чинoдејствовали су калуђери из оближњег манастира Грнчарице.

        Прва црква подигнута 1868. године, славила је Св. Марка, а ова нова, грађена од 1896. до 1907, слави Св. Петра и Павла.

        Поп Андреј Божић се настанио у Бадњевцу 1795. и тада се појачава жеља међу мештанима да имају самосталну парохију. Село је придодато парохији попа Андреја 1824, а по његовој смрти, његовом сину Радовану. Ради вршења верских обреда  и даље се ишло у манастир Грнчарицу.

         Иницијативу за подизање сопственог храма дао је поп Јован Јоца Божић. Београдска конзисторија је послала 24. априла 1868. године Министарству просвете и црквених дела акт где се говори да житељи села Бадњевца желе да саграде себи цркву од тврдог матерјала. Министарство просвете је 17. септембра доставило надлежним црквеним властима готов план за цркву.

        У хронологији догађаја око градње цркве, још се каже да се Бадњевац и Сипић издвајају из парохије грнчаричке 1869. године, а из наведених докумената се види да се могло почети са градњом тек у 1872. години. Вероватно су верске обреде и даље вршили у манастиру бадњевачки пароси. Нема поузданих података колико је трајала градња, јер књига умрлих Храма св. Марка, почиње да се води тек од 1881. године. Књига венчаних се води од 1872. године када је црква завршена. Предање каже да је направљена од брвана, што је вероватно тачно, јер није служила ни двадесет година а замењена је новом црквом. Истина, у захтеву за градњу помињу се цигла и креч, али када је 1974. године увеђена вода у школу, у дворишту где је некад била ова црква (олтар се налазио где је данас пумпа за воду) откопани су потпуно очувани темељи. Највероватније да је цигла употребљена за темељ.
        Постоји прича, везана за изградњу ове прве бадњевачке цркве. Наиме, када је завршена градња цркве, направљена је свечаност освећења на којој је требало исплатити мајсторе. Поп Јоца се обрати тадашњем кмету Марку Милутиновићу са молбом да он тај новац позајми од убраног пореза, а село ће му то вратити. За узврат, црква ће бити посвећена његовом имењаку, јеванђелисти Марку. Он пристане, и да новац, али за врема свечаног ручка бане контрола и њега ухапсе. Пуштен је из затвора када је његова супруга Иконија продала свој мираз.

        Касније се увидело да Бадњевцу треба већи и лепши храм, те је донета одлука да се у селу сагради већа црква. Опет је главну реч водио свештеник Јован Божић. Црква је зидана од 1896. до 1903. године. Извођач радова је био Оскар Вендлер (Oskar Wendler), протестант из Нојнштанга у саксонској Немачкој; рођен 1859. године. Бадњевац је заволео и са супругом Хермином направио кућицу близу железничке станице и ту остао до смрти 1933. године. Нешто пре освећења храма, умро је стари поп Јован Божић.

         Нова црква је завршена 1903. и посвећена је Светим апостолима Петру и Павлу. По речима Тодора Радивојевића то је једна од најлепших цркава у Србији. У њој су сачуване вредне иконе из цркве светог Марка које је рестаурирала Ана Сковран, и налазе се у сталној музејској поставци при манастиру Каленић.

          Када говоримо о паросима бадњевачким, не можемо заобићи претходно поменутог Андреја који је био веома кратко. Наиме, када је 1795. године дошао на парохију грнчаричку, настанио се у Бадњевцу, а Бадњевац није био у саставу исте парохије. Касније је додато на постојећу синђелију, 1824. године, на захтев попа Андрије. Њега је наследио његов син Радован.

                                                                                                                                                                                  

        Овакав је био редослед свештеника бадњевачке парохије
        после Радована Божића:
        Јован Божић син Марка Божића  1848-1858.
        Јован Божић син Радована Божића  1858-1903.
        Славко Поповић  1903-1907.
        Милутин Јовановић  1907-1921.  (са прекидом у рату)
        Андрија Божић  1921-1941.


        После Андрејине трагичне смрти, парохију су опслуживали: Милутин Настасовић из Сипића, Данило Обрадовић, Раде Константиновић и Бора Поповић. После њега долази Милан Благојевић, који је опслуживао бадњевачку парохију пуних 28 година. До 1998. године је на парохији био бадњевачки зет Милован Стефановић, родом из Сиљевице код Рековца.



Садашњи парох Отац Слађан


  Литература:
1.      Божидар Бабић, Сенке прошлости, Крагујевац 2003.
2.      Драгиша Пантић, Село у знаку задруге, Крагујевац 1996.
3.      Живојин Андрејић, Баточина са ок
олином, Баточина 1988.
4.      Јеремија д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Баточина 1976.

Саставио Дарко Бошковић